О ИКОНИ

Апостол Лука је први иконописац, кога је, према предању, благословила Мајка Божја. Урадио је иконе Мајке Божје са спаситељем Младенцем на рукама, и иконе Спаситеља. Иконе, које је апостол Лука урадио нису сачуване. Тек у 2. веку настао је култ икона (грч. еикон - слика, лик), а процват доживео у 4. веку: најстарије сачуване иконе су из 6. века.

Икону треба разумети као симбол, који омогућава духовни приступ "оригиналу" (архетипу), т.ј. досегнути натприородни свет кроз предмет материјалног света Она не представља само печат пра-узрока него процес остваривања Божје личности у човеку.

Православна црква користи слику (образ) не само као вешто израђен предмет, који је у функицији декорације храмовног простора, него пре свега да истакне своју светотајинску динамику. Икона нам богослови: "Господ је ту са нама и ми смо једно са њим." Иако није буквално у твари, од које је сачињена икона, он је ту са нама и чудотворно и невидљиво нам даје целога себе.

Седми Васељенски Сабор је потврдио и саборно прославио поштовање светих икона у Витинији 787. године. Тада је дат благослов да се иконе могу сликати на зидовима, радити у бојама или мозаику, на дрвету, металу и камену, као и другим техникама. Једино што је одређено је да то мора да буде постојан материјал.

Свети Јован	Свети Јован	Свети Сава	Свети Теодор Тирон
Благовести	Цвети	Исус Христос	Исус Христос
Богородица	Богородица	Богородица	Свети Ђурђиц
Свети Теодор Стратилат	Сабор	Света Петка	Свети Димитрије
Свети Димитрије	Свети Георгије	Свети Георгије	Свети Архангел Михајло
Свети Архангел Михајло	Свети Архангел Михајло	Света Петка	Свети Никола
Свети Никола	Свети Никола	Бели Анђео	Бели Анђео
Богојављање	Свети Стефан	Свети Тома	Стефан Дечански
Свети Сава	Исус Христос

О КРСНОЈ СЛАВИ

Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Апостола, Пророка, Мученика, Светитеља, Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни став, којим исповедамо веру своју у прави циљ и смисао нашег људског живота и овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божје Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, те онда неће славити никакве лажне богове ни пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.

Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светог Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје.

Али Свети Отац Српски , Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну српску домаћу Славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу српску породичну Славу: да свака српска породица, свака кућа и домаћинство слави онога светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле, наша српска Крсна Слава или Крсно име, за које наш верни народ с правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже."