Уметничка радионица "ИЗВОР"
Аутори: Снежана Коковић и Милан Цвјетићанин

Божански пут је обасјан светлошћу и нема му краја, а "ИЗВОР" добара је неисцрпан.
Духовни културни допринос жене у цркви.

Последњи велики исказ веза црквенога пројавио се у граду Шапцу 1910.лета господњег из руку јунакиња кола српских сестара.
Након дуго времена данас имамо прилику да видимо дело руку и душе госпође Снежане Коковић која је у овим смутним временима окренувши очи ка небу, потражила наду и спас у општем препороду српске православне духовне уметности.
Дала је свој допринос у везу и изради предмета од текстила за потребе богослужења пројавила се по призиву не по занату, отуда одежде, стихари, фелони, епитрахиљи, хитијски барјаци, наруквице, појасеви, плаштанице, прекривач за часну трпезу имају нешто више од обичних конфекцијских предмета, а то је што је Снежана везла и шивала душом.

У том општем препороду православне уметности појављује се и иконописац Милан Цвјетичанин који је препознао духовни рад Снежане Коковић те вештом руком контролише иконопис на свили не да да се отме и да оде у неке друге савремен воде, већ да задржи све особине које поседује икона изображена на дасци.

Пожелимо им бистро око и мирну руку да с пуно божанске љубави раде то што су добили на послушање те даром и талентом од господа даним служе отачаству и православној вери.

Душан Миловановић
Конак кнегиње Љубице, Београд
26.октобар, лета господњег 2002.

Литијски барјаци

Епитрахиљ, наруквице, појас

Плаштаница

 

Детаљи са изложбе, учесници